Srećom niske temperature neće dugo potrajati jer nas već od sredine iduće nedelje očekuje ponovni porast temperature, kažu meteorolozi.

Meteorolog u RHMZ Slobodan Sovilj rekao je da se u toku noći očekuje naoblačenje s kišom, a sutra zahlađenje najpre u severnom delu zemlje, a onda i u ostalim krajevima. Na planinama se očekuje sneg.

Prema prognozi RHMZ, u petak možemo očekivati kišu, koja će potom preći u sneg. Na planinama će biti snega uz manje povećanje visine snežnog pokrivača, a krajem dana i uveče kiša će preći u sneg ponegde i u nižim predelima centralne i južne Srbije, dok se na severu očekuje prestanak padavina i postepeno razvedravanje. Duvaće umeren i jak severozapadni i severni vetar.

U subotu nas očekuje vetrovito vreme, ujutru slab i umeren mraz, tokom dana na severu i zapadu pretežno sunčano, u ostalim krajevima umereno do potpuno oblačno mestimično sa snegom uz formiranje manjeg snežnog pokrivača, a ponegde i u nižim delovima. Krajem dana očekuje se prestanak padavina i slabljenje vetra.

Još sutra će temperatura biti između četiri i 11 stepeni, a uveče, u toku noći između petka i subote očekuje se veći pad temperature. Za vikend se može očekivati jutarnji mraz, od minus 7 do minus 2 stepena, a u nedelju čak minus 10 stepeni u nekim mestima. Maksimalna temperatura biće oko ili malo iznad nule, kaže Sovilj.

U nedelju se očekuje hladno jutro sa slabim i umerenim mrazem, pre podne pretežno sunčano, a posle podne prolazno naoblačenje, ponegde sa kišom i snegom. U prvoj polovini iduće nedelje očekuju se temperature od tri do osam stepeni, a od četvrtka opet porast temperature, iznad 10 stepeni.

Sovilj kaže da se martu očekuju temperature iznad prosečnih vrednosti i da će takozvano "pozitivno odstupanje" biti za oko jedan stepen. On navodi da se drastične promene vremena praćene naglim porastom i padom temperature mogu očekivati i tokom marta i aprila. U RHMZ ističu da je takvo vreme karakteristično za ovaj period, odnosno kraj zime.

Klimatolog Vladimir Đurdević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu kaže takođe da su jedna od slika klimatskih promena upravo drastični "skokovi" iz toplog u hladno vreme.

- To često bude drastično i u uslovima izmenjene klime možemo i u budućnosti očekivati nagle skokove i padove temperature - rekao je Đurđević.

On je kao primer naveo da je subjektivni osećaj da je januar bio hladniji nego ranijih godina, ali da je gledajući po temperaturama ipak bio topliji u odnosu na prosek.

Primetno je, kaže, da ovaj deo regiona "ide" ka toplijem režimu, sa povremenim zahlađenjima.

- Klima je toliko pomerena da nam se ne može desiti ne znam koliko hladna zima. Možemo očekivati rekordno tople mesece, kao april prošle godine, i cela prošla godina koja je bila najtoplija ikada u Srbiji, od kada postoje merenja - objasnio je Đurđević.

On je podsetio da je april prošle godine bio topliji od prošecne temperature u maju.

Stručnjaci RHMZ izmerili su da je aprilska prosečna temperatura bila 18,7 stepeni, što znači da su odstupanja iznosila skoro šest stepeni.

U klimatskim uslovima smo se toliko pomerili da mesec koji treba da bude hladniji, u stvari je topliji i ovo nije jedini primer. Imali smo još meseci sa tako velikim anomalijama koji se dešavaju jednom u nekoliko stotina godina, kaže Đurđević.

Kako navodi, sve učestalije možemo očekivati toplotne talase, i njih je sada dva puta više nego ranije.

- Od pet toplotnih talasa, tri su poskedica klimatskih promena - ukazuje profesor Đurđević.

Što se tiče posledica klimatskih promena, Đurđević ističe da one imaju uticaj na gotovo sve segmente društva, posebno pogađaju poljoprivredu, a loše utiču i na zdravlje stanovništva.

Pročitajte još: Sve o turističkoj ponudi BEOGRADA na Sajmu od 21-24. februara